БИЋЕ И ЈЕЗИК ФИЛМА Проблеми режије и стила у поетици Живка Николића

Abstract

Живко Николић је у филмској режији препознавао органску и
конститутивну умјетност – умјетност која пружа неизмјеран спектар
изражајних могућности и отвара широк простор креативног дјеловања.
Он је у филмском редитељу препознао истинског творца умјетничког дјела,
а сам процес режије доживљавао као стваралачки чин у којем се оваплоћују
његове суштинске естетске вриједности. Николићев однос према филму
као умјетности ни по чему се није уклапао у превлађујуће стилске обрасце.
Смисао бављења умјетношћу он је, такође, препознавао и у проналажењу
оригиналних стилема. Према њима је подешавао и свој филмски „рукопис“
и идејно-тематску раван својих филмова. Оно чега се овај умјетник
превасходно придржавао била је његова самосвојна стваралачка и стилска
матрица као непрекидна инспирација и катализатор у изналажењу нових
и специфичних модалитета изражајности.