ШТА ЈЕ СЦЕНСКИ ДИЗАЈН НА ПРИМЈЕРУ... ОТВОРЕНОГ УМЈЕТНИЧКОГ ДЈЕЛА ”КО БИ БОГ У БОСНИ БИО”?

Abstract

Користећи умјетнички концепт „Ко би Бог у Босни био?“,
аутора Монике Поњавић, као свој предложак, овај рад би требало да, поред
увођења и образлагања синтагме сценски дизајн у контексту извођачког и
излагачког дискурсa, преиспита улогу и позицију сценографије у савременој
позоришној умјетности, али и умјетности генерално. Другим ријечима, да
ли је преношење позоришта у галерију, проблем са којим се и данас суочавамо,
уопште могуће, те да ли је потребно, да ли је смислено, и ако јесте, како,
на који начин и под којим условима би се такав процес требало да одвија
и зашто? Само дјело „Ко би Бог у Босни био?“, замишљено као отворени
умјетнички концепт, истражује питања из више сфера перформативне
умјетности, историје, културе, религије и других области људског
дјеловања и постојања, а третира се кроз продукцију која превазилази
традиционално поимање простора у контексту извођачких умјетности,
с обзиром на то да је унапријед дефинисано као дјело које има могућност
постављања како на позоришној сцени, тако и у галеријском простору.
Рад приказује једну нову врсту приступа коју овај умјетнички концепт
истражује, гдје ће у оквиру позоришта, употреба глумаца, али и тијела
уопште, као једног од равноправних елемената сценског дизајна, означити
другачије поимање човјека у оквиру оваквог вида извођења, у којем ће човјек
постати заправо апстрахована верзија себе, односно мјерна јединица
не само простора, него и саме приче која ће му дати контекст, умјесто
простора, шминке и костима, како то врло често у позоришту бива. У
оквиру музеја, галерије или неког другог вида излагачког простора, акценат
се ставља првенствено на саму сценографију, која би се у овом случају
третирала не само као елемент представе, него и као артефакт, односно
инсталација. Дакле, циљ је извршити апропријацију и измјештање
сценографије из једног класичног простора (позориште) у други (музеј/
галерија), приликом чега би се читање датог дјела, у складу са промјеном
контекста, у знатној мјери модификовало, или не, што у великој мјери
зависи од рада и што је заправо питање на које се тражи одговор.