УПРАВНИК ИЛИ МЕФИСТО НАШЕГ ПОЗОРИШТА

Abstract

У раду се разматра функција управника у позориш-
ном систему Србије. Полазиште је оцена да се управничка стратегија
у српском театру креће од романтизиране визије интуитивног по-
зоришног генија и савремене менаџерске концепције управљања
која подразумева строгост уређеног позоришног система. Надаље
се у раду фигура управника позоришта, која је увек на ветромети-
ни унутрашњих и спољашњих удара, посматра из перспективе
српског глумца двадесетог века као најизразитијег репрезента
унутрашње опреке делатности управника, али и најефикаснији ко-
ректор његовор рада. На метафоричком плану, релација глумац ‒
управник посматра као однос Фауста и Мефиста. На крају рада дат
је кратак преглед добитника награде „Никола Петровић“ која се
додељује најбољем позоришном менаџеру, јединственог признања
којим се вреднује комплексни ангажман управника позоришта.