НОВА ДРАМСКА ФОРМА И УМЈЕТНОСТ ПЛЕСА У САВРЕМЕНОМ ТЕАТРУ, ТЕ СТРАТЕГИЈА ПРИБЛИЖАВАЊА ПРИМИЈЕЊЕНОГ ТЕАТРА ТРЖИШТУ

Abstract

Кроз рад се настоји пронаћи граница између класич-
ног и постдрамског позоришта, те одговара на питање шта ка-
рактерише постдрамско позориште. У постдрамском театру
текст не губи аутономност, већ се продубљује однос текста и ак-
тера у представи, који полако учествују у изградњи тог крхког ар-
хитектонског здања.
У раду указујемо на огроман значај невербалне комуникације у
постмодерном театру и говора тијела. У том смислу се посматра
и неодвојива улога перформанса у савременом театру. У позориш-
ту XXI вијека напуштамо теорије о тијелу које слуша и које постаје
објекат, те на сцену враћамо тијело које постаје филозофска заго-
нетка или лична прича.
У раду је приказана практична стратегија приближавања
примијењеног театра тржишту кроз неколико примјера, који
приказују ангажман младих позоришних глумаца и стваралаца.
Такође, у раду се расправља о несумњивом смислу и улози позо-
ришта у савременом свијету, у ком оно у потпуности остварује
комуникацију са публиком, јер је то мјесто гдје ријеч има потпуну
СЛОБОДУ. То је позориште XXI вијека!