СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НЕКАДА, САДА И СУТРА

Abstract

Какво ће бити позориште у будућности зависи од његовог положаја данас, али и од сталног подсећања на улогу коју је имало некад. На примеру Српског народног позоришта у Новом Саду, које је основано 1861. године, настојаћемо да укажемо на разлику између националног и приватног позоришта, између позоришта као културне, пре свега, институције, и позоришта као комерцијалне организације, у сврху забаве и зараде. Чињеница је да су народна позоришта и данас под финансијском и сваком другом заштитом друштва (државе, оштине, града), као и то да су буџетска средства недовољна за одржавање зграде, репертоара, плата запослених, па им се све више приговара да су гломазна, нефункционална и да представљају терет. Позоришни систем је сложен, иако се мењао или прилагођавао са друштвеним (политичким и економским) приликама, његова суштина је остала иста, као и улога коју имао од самог почетка: прављење представе, њено извођење и публика којој је намењена. Никада није занемаривана зарада, ипак, приоритет је уметнички доживљај који треба да остане после гледања одређеног сценског дела. Позориште је имало и треба и даље да има кључну позицију у националној култури, јер се кроз њега рефлектује не само наша садашњост, већ и наша прошлост, али од њега зависи и наша будућност. Позориште је, знамо, временска уметност, ипак је много више од одраза стварности, или онога што је било, односно од онога што верујемо да ће бити. Теорија.