УМЈЕТНИЧКО РУКОВОЂЕЊЕ ПОЗОРИШТИМА У БАЊАЛУЦИ: критеријуми при избору аутора и промишљање будућности позоришта Републике Српске или

Abstract

У самом наслову и уводном цитату, покушао сам синтетизовати форму излагања, као и став који презентујем. Уз велики ризик, да се замјерим локалним умјетничким руководиоцима, ипак ми савјест није дала мира, те сам одлучио искористити јединствену прилику да јавно проговорим о проблемима бањолучких театара. Присјећајући се естетско-етичких принципа великана свјетског театра, све ми говори да сам на правом путу и да овим чином испуњавам своју театарску етичку обавезу. Да ли ћу овим постићи нешто – нисам сигуран, али ми је намјера да подстакнем размишљања и расправу о овој теми, јер је мој утисак да су позоришта опасана високим бедемима сујете, зависти, ароганције, самољубља и ситносопственичких интереса, што нас нагони на детаљну анализу, критичко разматрање и предузимање
активности да се оваквог стање промијени.