ЗНАЧАЈ ИНДИВИДУАЛНИХ СЛОБОДА У САВРЕМЕНОЈ ПРОДУКЦИЈИ И ЕСТЕТИЦИ ПОЗОРИШНИХ ПРОЈЕКАТА, ТЕ СТВАРАЊЕ НОВИХ ВРИЈЕДНОСТИ

Abstract

Позориште је данас ту да поставља питања о друштве-
ним проблемима и да изазове одређене реакције, а умјетници имају оба-
везу да утичу на власитио окружење и доприносе својим радом развоју
бољег друштва.
Продукције савременог театра имају за циљ указати на значај инди-
видуалних слобода, како у позоришној умјетности, тако и у друштвеној
заједници. Данашње генерације младих позоришних стваралаца смјело се
хватају у коштац са савременим тренутком.
У раду се указује на значај комуникације са друштвеном заједницом
(публиком), јер у противном тешко можемо говорити о дјелотворној
умјетности савременог доба, која би тај дијалог покренула. Продукција
је најважнији сегмент у процесу стварања представе, тако да продуцент у
суштини, у својој професији треба да тежи ка савршенству и самим тим
постане вођа тог процеса (стварања представе).
Основни смјер требао би да буде, неке нове, провокативније, отворе-
не позоришне форме, које би представљале помак у редитељском смислу.
Позориште је у неком смислу „поезија стварности“, склоп истинитих,
стварних догађаја, мисли, тренутака...
У раду је објашњен значај освјештења истине и емотивности унутар
људског бића, што је најважније за позориште, јер унутар те нове емо-
тивне призме настају ангажоване представе, које бескомпромисно и ди-
ректно третирају горућа друштвена питања.
Свакако, у раду није занемарен значај копродукција које јесу, и биће из-
вор вишеструке користи током кризе која је уздрмала све, а тако поста-
ла и саставни дио позоришне умјетности.
Кроз рад се истиче значај нових модела културне продукције,
повезивања умјетника из региона, и промоције друштвено одговорног,
културног и умјетничког стваралаштва. Указано је на задатке савре-
мене продукције, те кроз практичне примјере показано како промишљају
савремени позоришни умјетници, театри и театарске групе, те каквом
културном политиком одгајају критичку културну публику и враћају
достојанство позоришној култури.
Указује се на проблематику одрживости позоришта као институције
код нас, у региону, те финансирања позоришних пројеката. Успостава
нових естетских концепата је значајна да би театар заузео релевантно
мјесто у друштву. Једно озбиљно позориште може да постане мјесто
истине, весник неких нормалних ствари. Како каже доц. др Дарко Лукић:
„У казалишту је могуће све, то је кућа чудеса. Највеће је чудо, дакако,
да уопће постоји“.